Zovem se Martina, ja sam bulimičarka

Martina je odrasla samo uz majku. Jedino na čemu je njena majka uporno insistirala bilo je da ne smije biti debela kao ona. Imajući majku kao loš primer, Martina čvrsto rješava da neće biti debela, usamljena i nesrećna kao njena majka. To je odvodi u drugu krajnost i konstantne, iscrpljujuće dijete dovode je do ivice ponora. Iako prezire ono u šta se pretvorila, ona ne može pomoći samoj sebi i tone sve dublje.