MASTER CLASS ZA BUDUĆE ČITAOCE

O babama i žabama je zbirka minijatura koja sadrži pedeset sasvim običnih pričica ispričanih na pomalo neuobičajen način. Postoje pesme i priče koje je vrlo lako „pročitati” već posle prve strofe ili rečenice. Ako se, recimo, u njima pojave rode i žabe, sasvim je predvidivo šta će se desiti na kraju – roda će pojesti žabu. E, u mojim pričama stvari ne idu tako. Ako znamo da rode rade kao akušerke i donose na svet bebe, onda će one, kod mene, doneti žabi mladunce, koji se inače zovu punoglavci. Dakle, bitno je da nikada ne idete na prvu loptu ili na ono što vam prvo padne na pamat, nego poslednje. Kad kažem ptica, većina urbane dece će pomisliti na goluba, jer je to gotovo jedina ptica koju viđaju na gradskom trgu. Poslednje što će im pasti na pamet su noj ili pingvin. Doista jedno je ptica trkačica, drugo ptica plivačica, ali po sistematici pripadaju istom razredu. Ako bih opet rekao – rogovi, većina će verovatno pomisliti na jelena ili na bika, a gotovo niko na – puža. A puž takođe ima rogove.

Elem, u svemu što radim, kažu, ima puno humora. Šta je humor? Pa upravo to, kad vi nešto očekujete, a ja izneverim vaša očekivanja. Možda ću vam to najbolje dočarati sledećom anegdotom.

Jedno prilikom, u Holivudu, među filmskim radnicima povela se priča o tome, šta je to smešno na filmu. Neki scenarista je tu komičnu situaciju koja će izazvati smeh kod publike objasnio na sledeći način. Ide čovek ulicom i jede bananu. Za njim ide drugi čovek i negde zvera. Kad pojede bananu, baci koru na trotoar. Onaj što ide za njim i dalje hvata zjale i ne vidi koru. Kamera hvata čas koru, čas čoveka koji na kraju stane na nju, oklizne se i padne. Tu priču iz prikrajka slušao je jedan od najvećih komičara svih vremena – Čarli Čaplin, koji se, nezadovoljan onim što je čuo, umeša u diskusiju i reče da to nije smešno, ali da bi moglo biti pod uslovom da radnja teče ovako. Ide čovek ulicom i jede bananu. Za njim ide drugi čovek i negde blene. Kad pojede bananu, čovek baci koru na trotoar. Onaj što ide za njim i dalje hvata zjale. Kamera hvata čas koru, čas čoveka i taman kad očekujete da dotični stane na nju, on je primeti, nonšalantno poskoči u stranu, da je izbegne – i upadne u otvoren šaht.

E, vidite, ova knjiga je puna šahtova. Ko bude umeo da ih prepozna, uživaće. Onim drugim preporučujem neke druge knjige. Uostalom nije ovo knjiga za svakog, već – za osnovce sa visokom stručnom spremom. Ako ste taj, dobro došli u ovaj zverinjak na čitalački safari.